Komentari


Piše: Jovana Milosavljević
Prometej.ba

Jubilej Sarajevskog baleta !

Sedamdeset godina od prvoga sarajevskog baleta „Žetva“ Borisa Papandopula i Nine Kirsanove


jubilej...
Pročitaj čitav tekst...



U SEĆANJE



Dr Svenka Savić
RAZGOVOR S' POVODOM – LIDIJA PILIPENKO

Prenosimo deo intervjua uz poziv da pročitate !
„Čovekovo telo pruža mogućnost da ispričate ozbiljne teme. U poruci publici Lidija Pilipenko objašnjava da je „pišući libreto za balet ‘Evgenije Onjegin’” njena namera bila da obuhvati bujnost i šarenolikost samog života, a ne da ocenjuje ljude ili likove po kriterijumu uske svesti”. Ona kaže da „nije želela da osuđuje ljudske nedostatke ili ljudsko prekomerje – njena potreba je bila da razume i umetničkim jezikom izrazi svu složenost i protivrečnosti koje čine sam život”.

Lidija Pilipenko je postavila sedam praizvedbi od 1981. do danas. U radu se oslanjala uglavnom na domaću kulturnu baštinu čiji su deo i dve praizvedbe izvedene u Baletu SNP-a: Večiti mladoženja (1986) i Izbiračica (1997). Samosvojsnost baleta praizvedbi u našoj sredini nije dovoljno cenjena, što može da potvrdi razgovor koji smo vodili sa njom u nekoliko navrata. Najpre februara 1995. godine, kada je balet Večiti mladoženja vec 10 godina nevidljiv, a Izbiračica postojala samo u obliku libreta koji niko nije hteo da izvodi. Razgovor je dovršen neposredno pred njenu premijeru (aprila 1997), kada je Lidija Pilipenko ponovo na funkciji Direktora Baleta u Narodnom pozorištu u Beogradu.

Lidija
Svenka

. Radili ste dve velike praizvedbe u Baletu SNP-a. Obe su vezane za vojvodjansko tle. Najpre Vecitog mladoženju Jaše Ignjatovica pre deset godina, sada Izbiračicu Koste Trifkovica. Kakva su ova dva iskustva?

- Mladoženja je bila velika premijera u Baletu SNP-a.
Zatim je odigrano samo pet predstava, promenila se uprava Baleta, predstava je skinuta s repertoara, kostimi uništeni i predstava je zapravo nepovratno nestala. Nikad necu prežaliti tu sudbinu Mladoženje koju je imao...

Dr Sveka Savić u razgovoru s'povodom sa Lidijom Pilipenko

Pročitaj čitav razgovor



BEMUS: "Ruski Hamlet"

Balet Borisa Ajfmana iz Sankt Petersburga.
Boris Ejfman, ruski koreograf svetske reputacije, gostovao je sa svojom baletskom trupom
na 40. BEMUS - u sa dve predstave "Ruski Hamlet" i "Don Kihot".

Bez obzira na činjenicu što je Isidora Dankan jedan deo svoga života provela i u Rusiji, šireći vlastite ideje o ukinutoj formi i stega lišenoj, oslobođenoj igri, ipak moderan pravac igre se u tom delu sveta nije dalje razvijao.
Nova plesna estetika i igračka tehnika, koja je u Evropi i Americi uveliko zauzela značajno mesto (i u vlastitom razvoju danas dostigla vrhunac) među ruskim koreografima zadržana je još uvek u okvirima neoklasičnog baleta.
Dakako, ne sme se prenebregnuti podatak da je početkom prošlog veka Dankanova doprinela nekojim inovacijama u koreografskom umetničkom postupku glasovitog Mihaila Fokina, ali su te primljene novine, svojevremeno, izazvale skandal u tadašnjem Petrogaradskom pozorištu.
Od tog doba do danas, ruski koreografi su iz domena moderne igre usvojili jedno – Isidorinu ideju slobode stvaranja na muziku koja nije specijalno komponovana za balet...

Dr Vera Obradovic

Pročitajte čitav tekst

Hamlet...
BEMUS: "Ruski Hamlet"-BALET BORISA EJFMANA Vidi više


Svaku pohvalu, razume se, zaslužuju odlični solisti – gospodstvena Marija Abašova (carica), Dmitrij Fišer (prestolonaslednik), Aleksej Turko (caričin miljenik), Anastazija Sitnikova (žena prestolonaslednika) i Oleg Markov (duh prestolonaslednikovog oca). Svi oni, a naročito Abaševa i Fišer, vrhunski su baletski umetnici, koji opčinjavaju magičnom lepotom svoje igre. Dramatičnu atmosferu i ambijent ove koreodrame sugerisao je sjajan dekor u obliku stilizovanog sunca različito osvetljavanog kao metafora neumitnosti sudbine, kao i kostimi čiji je autor umetnik bujne mašte Vječeslav Okunjev.




Saša Senković,
SCENOGRAF BALETA „OHRIDSKA LEGENDA“

Prenosimo deo intervjua uz poziv da pročitate !
Objavljeno: ponedeljak, 24. februar 2020. izvor SNP

Šta je to što baletsku scenografiju razlikuje od dramske ili operske? – Jedna od definicija scenografije je da je ona arhitektura u posebnim uslovima. Kada projektujemo kuću, znamo ko će u njoj da živi i šta će da radi. Tako je i kada oblikujemo prostor za pozorišni događaj, znamo ko će se pojaviti i šta će se desiti. Balet inspirisan muzikom, pokretom, izražava radnju dela zapisanu u libretu. Scena je jedna vrsta poligona za ples i ima svoje zakonitosti – – prostor za igru ansambla i solista, brze promene usklađene sa ritmom muzike i plesom.

Osnovno polazište drame je tekst tj. dijalog, kao i dramski odnosi i sukobi likova na sceni. I tada programiramo atmosferu za ono što treba da se desi. A operska scenografija se zasniva na muzici i statičnijoj radnji i zato zahteva više fantastike, monumentalnosti i dinamike u komponovanju.



Dr Vera Obradović,
FAKULTET UMETNOSTI U KOSOVSKOJ MITROVICI

Zbornik Estetičkog društva Srbije
- ponovno objavljeno povodom Naučnog skupa: Aktuelnost i budućnost estetike,
2014. u Beogradu.

RAZLIKOVANJE SAVREMENE OD TRADICIONALNE ESTETIKE IGRE
- ANDROGINOST MODERNE I SAVREMENE IGRE
Apstrakt:
U modernoj, savremenoj performativnoj plesnoj praksi, uočava se androginost igračkih tela, kao sveprisutna i dominantna pojava.
Dekonstrukcionističke moderne plesne tehnike, nastajući početkom dvadesetog veka i razbijajući strogu formu klasične baletske igre, vratile su pokretu prirodnost, odnosno oslobođenost u izvedbi i izrazu, ali i više od toga - ritualne elemente. Igrajuće telo, igrajuće ja, počinje da gubi odlike pola i kroz igru ​​teži svojevrsnoj androgizaciji habitusa i pokreta.
U današnjem vremenu moderna, savremena igra, po svojoj estetici, postaje osobena igra Rebisa.

Moderna igra, kao osobeni igrački i koreografski pravac u umjetničkoj praksi, pojavljuje se početkom 20. veka.
Poničući upravo iz improvizacije koreografa - igrača dešava se naglo i spontano, radikalno rušeći i „ružeći“ davno uspostavljeni akademski način igre, odnosno stil i manirizam klasičnog baleta.

Pročitaj čitav članak



Sećanja,
OD POZAJMLJENIH PATIKA DO NEZABORAVA

Susret sa zvezdanim vremenom !
Kada vam Pariz da ime(Cvet Pariza-Princ Igre) i kada vas usvoji,to je siguran znak da ste ostavili duboke brazde po njegovim širokim bulevarima...

.

Tih šezdesetih godina, dok je velikom svetu bilo još uvek stalo do umetnosti, medju mnogim nasim umetnicima koji su vec uveliko šetali bulevarima Pariza, obrela su se i

dva srpska izdvojena baletska umetnika

Predstavljamo,
KOREOGRAFIJE LIDIJE PILIPENKO

Pilipenko

Vreme njenih koreografija je sracunato na univerzalno, svevremeno.

Posle Dimitrija Parlića (1916-1986), najizrazitija koreografska ličnost u današnjem jugoslovenskom baletu je Lidija Pilipenko. Veliki koreografski opus obuhvata: celovečernje balete, jednočinke, televizijske divertismane i minijature, mjuzikle, operete i drame. Time potvrđuje sopstveno uverenje da koreografi danas ne bi trebalo da budu jednostrani, niti da društvo ima prava da u koreografije drugog reda svrstava izvrsna revijalna ostvarenja.

Pročitaj više

Jedna inspirativna kolekcija tekstova , stručnih tekstova , videa i fotografija koje se odnose na klasičnu i modernu umetničku igru !

.

Ostavite komentar

Komentari

Naši komentari:


Knjige :

maga
Dr Vera Obradović

Maga Magazinović: Moderna igra
umesto doktorata
iz filozofije .

pogled
Dr Svenka Savić

Pogled u nazad
O igri i baletu...

Dr Svenka Savić

Erika-ERIKA MARJAŠ
Zahvalnost Eriki na očaravanju igrom...

Gordan Dragović

Sto predstava baleta i umetničke igre naših prostora.
Obzirom da se bliži stogodišnjica baleta Narodnog pozorišta u Beogradu i sedamdeseto godišnjica baleta Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, skrecemo vam pažnju na ovu knjigu.

Milica Jovanović

Dimitrije Parlić
Knjiga o jednoj od najznačajnijih ličnosti srpskog i svetskog baleta - Dimitriju Parliću..

Jelena Šantić

Dušan Trninić
Knjiga Jelene Šantić
o jednom od najistaknutijih
baletskih umetnika Srbije.

Prof. dr Svenka Savić

Žarko Milenkovic i Mirjana Matic
Prilog istoriji baleta Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu.

Prof. dr Vera Obradović

Koreodrama u Srbiji
Koreodrama je semiotička scenska praksa, trajno prisutna kroz dugotrajnu istoriju igre; služi se glumom, plesom, pantomimom i muzikom,...


Prikazi baleta:

U SEĆANJE:

libreto2
Banović Strahinja

Lidija Pilipenko, na muziku Zorana Erića.

libreto1
"Večiti mladoženja"

Lidija Pilipenko, na muziku Zorana Mulića

libreto3
"IZBIRAČICA"

Lidija Pilipenko, na muziku Zorana Mulića

libreto1
"KAVEZ"

Lidija Pilipenko, na muziku: Gustava Malera (Gustav Mahler), II Simfonija „Vaskresenje“(izbor);

libreto1
Labudovo jezero

Jedan od najizvođenijih baleta na muziku Čajkovskog.


novo