Prikazi baleta

"Labudovo jezero" P.I.Čajkovski

Petar Ilič Čajkovski je rad na partituri započeo 1875. godine. Danas, nakon 145 godina “Labudovo jezero” i dalje je jedan od najznačajnijih svetskih baleta, koji se redovno izvodi u celom svetu. Čajkovski je 1875. napisao pismo kompozitoru, Nikolaju Rimskom Korsakovu, gde iznosi svoje razloge za pisanje tog baleta, pošto je do tada pisao orkestarska, vokalna i kamerna dela. Delo je prvi put izvedeno 20. februara 1877. godine u nepotpunoj verziji, na sceni Boljšog teatra u Moskvi. Ta premijera “Labudovog jezera” – bila mu je jedno od najvećih razočarenja u životu. Problem je bio u netalentovanom koreografu Julijus Vencel Rajzingeru, kao i u neiskusnom dirigentu, Rjabovu. Godine 1894. dva koreografa, Marius Petipa i Lev Ivanov, postavili su drugi čin, u čast kompozitora na memorijalnoj predstavi, ali ni tada nije ostvaren uspeh. Tek izvođenje 1895. godine u Marijinskom teatru u Sankt Peterburgu doživljava uspeh i to je ostala najpopularnija verzija. Postaje remek delo baletske umetnosti.

"Labudovo jezero" je bezvremenska ljubavna priča koja magiju, tragediju i romantiku spaja u četiri čina. Glavni likovi su princ Zigfrid i princeza labudova, Odeta. Zarobljena čarolijom zlog čarobnjaka, Rotbarta, Odeta provodi dane kao labud koji pliva na jezeru suza. Odeta i Zigfrid se brzo zaljubljuju jedno u drugo. Međutim, Rotbart na dvor dovodi Odiliju, njegovu kćerku, koja zavodi princa Zigfrida. Zanimljivo je istaći da u mnogim predstavama jedna prima balerina igra obe uloge, Odetu i Odiliju.

Čin 1.
Princ Zigfrid u vrtu dvorca proslavlja 21 rođendan, svoje punoletstvo. Tu su prisutni dvorani koji plešu i slave, dok mlade devojke s nestrpljenjem traže njegovu pažnju. Stiže majka rešena da ga oženi. Tokom proslave, majka mu poklanja samostrel. Obaveštava ga da će, budući da je sada punoletan, njegov brak brzo biti uređen. Zigfrid je suočen sa iznenadnom spoznajom svojih budućih obaveza, uzima samostrel i trči u šumu sa svojim lovačkim prijateljima.

Čin 2.
Princ Zigfrid odlazi na začarano jezero, gdje labudovi lagano lebde preko njegove površine. On ugleda najljepšeg labuda s krunom na glavi. To je Odeta, kraljica belih labudova, koja mu saopšti da su ona i njene drugarice žrtve vradžbina čarobnjaka Rotbarta. Kako pada sumrak, labud s krunom pretvara se u najljepšu mladu ženu koju je ikada video. Rotbart je nju i ostale devojke pretvorio u labudove. Jezero je nastalo od suza i plača, njihovih roditelja. Kaže mu da je jedini način na koji se čarolija može slomiti ako čovek, čistog srca, pokaže svoju ljubav prema njoj. Princa. Zajedno odigraju lirski adađo i rastaju se zaklinjući se na večnu ljubav.

Čin 3.
Sledećeg dana na svečanoj proslavi u kraljevskoj dvorani princ Zigfrid predstavi će se mnogim perspektivnim princezama. On treba protiv svoje volje da izabere princezu. Kraljica majka očekuje da odabere nevestu, ali ne može. Ispunjava molbu svoje majke plešući s njima. Dok princ pleše, trube najavljuju dolazak Rotbarta. Dovodi svoju kćer Odiliju, koju je čarolijom pretvorio u Odetu. Princ je očaran njenom lepotom i pleše s njom. Prava Odeta posmatra ga kroz prozor. Princ ubrzo priznaje svoju ljubav prema Odiliji i predlaže brak, misleći da je ona Odeta. Užasnuta, Odeta beži u noć. Princ Zigfrid kroz prozor ugleda pravu Odetu kako trči i shvata svoju grešku. Nakon ovog otkrića,čarobnjak Rotbart otkriva princu pravu pojavu svoje kćeri Odilije. Princ Siegfried brzo napušta zabavu i juri za Odetom.

Čin 4.
Bura na obali jezera uznemiruje labudove. Odeta je pobegla do jezera i u tuzi se pridružila ostalim devojkama. Princ Zigfrid ih zatiče okupljene na obali, kako teše jedna drugu. Moli Odetu za oproštaj. Objašnjava lukavštinu Rotbarta i ona mu daje svoj oproštaj. Princ izaziva Rotbarta na dvoboj i pobeđuje ga. U svitanje, dvoje mladih okruženi su devojkama sa kojih je Čarobnjakova smrt takođe skinula čini.

Čin 4.(druga verzija)
Na obali jezera labudovi čekaju svoju kraljicu. Zigfrid se vraća i moli za oproštaj. Čarobnjak pokušava da olujom i gromovima uništi zaljubljeni par. Princ pada sa stene u jezero, a Odeta se baca za njim. Oni nestaju u talasima. Čarobnjak ne uspeva da obuzda stihiju i njega odnose talasi. Čarolija je razbijena, a preostali labudovi se pretvaraju u devojke.

Teme Labudovog jezera:
U baletskoj umetničkoi igri, uobičajeno je da svako društvo komad prilagodi svom stilu i naglasi različite interpretacije. Pa ipak, balet koji je klasičan kao „Labudovo jezero“ sadrži niz tema koje su univerzalne za gotovo sve produkcije.

Primarno, primećujemo osećaj lepote s tekućim i dinamičnim pokretima prima balerine koja glumi Odetu. Kao labudica, ona je samopouzdana iako se noću često oseća izolovano.

Princ igra ulogu u svom vlastitom svetu, daleko od jezera. Njegov kraljevski status povezan je s odgovornošću prema budućnosti o kojoj je odlučeno. Njegova zaljubljenost dovodi do pobune jer sledi svoje srce zbog ljubavi, što je središnja tema koja preovladava u celom baletu.

Borba dobra i zla nalazi se i ovde. Konačno, koja dobra ljubavna priča nema malo sukoba i zapleta? Balerina koja igra dve suprotstavljene uloge samo pojačava ovaj koncept. Premda se završava smrću sva četiri lika, dobro na kraju prevlada i pobeđuje.


Bratislav Bojić


O Labudovom jezeru u Narodnom pozorištu - Beograd...

Pročitajte više

Prikazi baleta